OUTBOX 2010

Project/ Exhibition

Location/ Skopje

Year/ 2010

Team/ Authors: SCArS team + ARHITEKTRI team 

OUTBOX претставува меѓупростор во кој е содржана одредена порака односно информација која никаде не е испратена.

ИЗЛОЖБА

Во 2010 година, со седум од вкупно деветте труда со кои во оваа прилика ви се претставуваме, учествувавме на јавните архитектонски конкурси за избор на најдобро решение. Ниту еден од тие натпревари на идеи не заврши со јавно презентирање на пристигнатите трудови. Комуникацијата помеѓу нарачателите, архитектите и јавноста главно се сведуваше на скромни објави во дневните весници. Со ваквите тенденции, архитектонските идеи и замисли не само што остануваат непознати и за професионалната и за пошироката јавност, туку тие добиваат карактер на некакви строго доверливи тајни.

OUTBOX се однесува токму на таа состојба. На моментот кога информациите се произведени, но никаде и никому не се упатуваат. На мигот кога идеите не се повеќе јавни, говорливи; не инспирираат и не делуваат.

Спротивно на овие пракси, наш професионален императив е постојано да обезбедуваме увид во сопствената работа со што на јавноста би и претставиле што работиме во моментот и какви се нашите размислувања по одередени прашања. Во таа смисла, оваа изложба пред себе има едноставна цел – преку јавно соопштување на сопствените идеи и замисли, го вложуваме својот труд во прилог на дијалогот кој треба да се отвори а во кој задолжително треба да расправаме за местото на архитектурата односно архитектонската професија во рамките на нашето општество.

ПРОЕКТИ И МОДЕЛИ

Идеите за просторот не треба да бидат вреднувани се додека добро не се разработат. За нас, темелно развиените и соодветно илустрирани цртежи поддржани со физички модели претставуваат неизбежни алатки преку кои ја проверуваме легитимноста на нашите архитектонски замисли.

Во оваа прилика ви претставуваме девет проекти кои се работени во 2010 година а кои според програмската задача, обемот и секако според нашиот пристап кон проблемот се многу различни. Во прилозите кои следуваат, ќе бидат презентирани: првонаградениот конкурсен проект за новата административна зграда на општината Карпош; две нови катни гаражи за централното градско подрачје на Скопје; две спортски сали за населбата Аеродром; станбен комплекс за припадниците на АРМ; проект за нов пешачки мост преку реката Вардар во Скопје, како и мала едносемејна куќа во Битола и сценографија за претставата Баронот Минхаузен за театарот во Струмица, кои се и последните детали од оваа наша приказна.

ПОСТАВКА

Во централната изложбена сала на Музејот на град Скопје, OUTBOX 2010 е обид да се портретира односот кон архитектурата во нашето општество. Имено, барем што се однесува до правната форма преку која се бара стручното мислење на архитектите, конкурсите односно „јавните набавки“ за избор на најдобро решение најсоодветно е да бидат претставени во амбиентот на магацините и стовариштата каде архитектурата ќе стои на палети и покрај амбалажни кутии полни со производи за широка потрошувачка.

Од друга страна, ваквиот контекст ја отвора можноста архитектурата да биде набљудувана во форма на пазарен производ, кој како и другите кои се обидуваат да опстанат на пазарот, неопходно е да биде изложена на многу строги критериуми за квалитет.

На едно друго ниво на толкување, шансата да согледаме одредена физичка конфигурација во која помеѓу мноштвото безличнни волумени се концентрираме на вешто изработените модели, упатува на едно од својствата на архитектонските интервенции кои всушност може да претставуваат генератори на обновата односно на модернизацијата на градовите во кои живееме.

Конечно, подната обвивка покрај поставката која е формирана со напластување на разградени остатоци од дневни весници, упатува на минливоста на дебатите за архитектурата кои се водат исклучиво преку медиумите. Во тој контекст,  веруваме дека архитектурата е пред се искуство на физичкото и матерјалното и вистинските проверки на идеите треба да бидат реализирани првенствено во тој домен.

ПУБЛИКАЦИЈА

Оваа скромна книшка е производ на колективен напор. Во неа, покрај селектираните графички извадоци од изложените проекти, објавени се и два пишани осврти. Свесни за можната субјективност на која потсвесно би и се препуштиле кога тоа самите би го направиле, за својата работа побаравме мислење од двајца реномирани странски архитекти кои се на чело на две влијателни архитектонски институции. Архитект Дитмар Штајнер (Dietmar Steiner) е архитектонски критичар и е директор на престижниот Архитектонски центар во Виена, додека архитект Андрија Русан (Andrija Rusan) е издавач и директор на влијателниот магазин “ОРИС“ од Хрватска. За нивните умни зборови и важни критики за нашата работа, искрено и пријателски им благодариме.

Осмислувањето а особено производсвото на оваа публикација беше направено со големо уживање, во процес во кој сите вклучени покажаа исклучителна флексибилност, толеранција и големо трпение. Без оглед на фактот што во континуитет водевме битка со времето и особено со малиот буџет, на крај успеавме да спакуваме еден “проект“ кој се надеваме ќе ги оствари вашите очекувања.

Последната страница од оваа публикација, всушност е импровизирана поштенска картичка, однапред адресирана до конзулатот на државата Јапонија во нашата земја. Оној кој сака, на оваа картичка може да напише порака која ќе му биде упатена на пријателскиот јапонски народ, кој во времето на нашата изложба ги преживува последиците од разорниот земјотрес кој го погоди североисточниот дел на земјата. Скопје, градот во кој ние живееме и работиме, пред речиси половина век доживеа слична катастрофа по која народот на Јапонија имаше важна улога во неговата обнова.

ЗАЕДНО

со SCArS и АРХИТЕКТРИ, на дел од овие проекти работеа и група посветени и талентирани, поранешни и сегашни студенти од архитектонскиот факултет во Скопје со кои, едни покрај други, интензивно соработувавме и учевме едни од други. За својот силен личен влог без кој овие проекти и оваа изложба не ќе беа вакви, искрено им благодариме.

ПОДРШКА

при реализацијата на оваа изложба добивме од Музеј на Град Скопје, А.Д. Комуна, Градинарски Центар Фоја, Платформа, Fineline – Перо Георгиев, Тони Васиќ, Илија Мошев, Тина Николовска, како и од сите други кои само со дело, збор или добра мисла застанаа зад нас. Благодариме.

ОЧЕКУВАМЕ

денес, и во деновите кои следат, да го слушнеме вашето мислење за трудот кој ви го презентираме. Од тој разговор имаме намера да научиме што е можно повеќе, а потоа, едноставно, продолжуваме понатаму.

Добредојдовте на OUTBOX 2010!

Искрено,

SCArS + АРХИТЕКТРИ

 

SCArS/Arhitektri exhibition – Text Dietmar Steiner

 

– Municipality building Karposh: fits in the fabric

– Pedestrian bridge Skopje: creating a space

– Garage House Dame Gruev: traffic landscape

– Garage House Mito Hadzivasilev Jasmin: Garage as a statement of the city culture

– Sports Hall: additional commercial space; urban functions

– Housing in demilitarized urban territory: integrate the fragments of the urban landscape

– Mountain house: archetype for the best possible views on the landscape

 

The future of new post-communist architecture known as “the Balkan architecture“ is in trouble from two sides. On one hand, there is the explosion of capitalist interests, which in the last 20 years led into a recognizable damaging construction boom. Virtually all post-communist countries were and still are not prepared for this development. There is a lack of new state and bureaucratic authority, a lack of regulatory and legal framework that would allow the free market forces a new framework of urban planning, and architectural order of planned cities.

On the other hand, there is the politically and emotionally understandable rejection of all those architectural and urban planning results that in the communist times were provided on a very high level. These results have not been discovered until today; in the history of the development of architecture and city planning authorized from the “western” view, they were hardly noticed, even marginalized in their time.

In my opinion, the architecture and the urban planning development of post Yugoslavia must be considered separately in each of the newly formed countries. For Slovenia and Croatia, it was relatively easy to develop, after the end of Yugoslavia, the continuity of a regionally influenced, reflexive modernity and its discourse. Their production of contemporary architecture is now at par with those of Western Europe.

All other nations in post-Yugoslav territory, including Serbia, are now looking for a “national identity” which they believe could be found in the pre-communist period, often dating back to the question whether it indeed is a “nation” that can be defined. It is evident that here Macedonia occupies a special role. Its national identity is threatened by cultural demands of Greece, which does not want to take note of the autonomy of the new country. In turn, it is understandable that this leads toward the defense mechanisms of Macedonia, which tends to artificially generate a new building culture and national identity.

For me, this introduction was a necessary self-clarification in order to be able to take an objective standpoint toward the projects of SCArS/Arhitektri. We see no spectacular manifestations of this politically influenced search for a new national identity. We see, however, carefully and accurately prepared projects that as object were initially committed to continuation of the language of contemporary architecture in their special way. Their explosive content could be explained by contextualizing each given environment, taking into account the whole history of a particular place. Each project of SCArS/Arhitektri is preceded by a detailed analysis of the place, its history and its embedding. They get their culturally important dimension by continuing to speak the on site found “language” of architecture, and acutely join existing local traditions and concepts. These projects achieved a precise contextualization, which distinguishes them from vain and individualistic designs that we find in contemporary architecture currently happening everywhere.

Their design of a small family house in the mountains shows this way of continuing and innovating a given language with new contents. SCArS/Arhitektri projects show a particular responsibility toward what are probably the most important building tasks in Macedonia and all other post-communist countries. With the exemplary housing project for a demilitarized zone, they show a way how the pattern of the city can be organically developed. They devote themselves to design a new pedestrian bridge, very important task of restoring a new value to public urban spaces. And with the designs for garage houses, they point to the central problem of urban infrastructure. Due to the explosion of individual mobility in the last twenty years, the stationary traffic is rarely dealt with the usual underground garages. So, the garage houses can be transformed into an urban and architectural symbol of the city today.

SCArS/Arhitektri projects are, therefore, an extremely important contribution to the development of urban and architectural culture in Macedonia. They show, once again, that only local architects can assess the scale of local problems and develop valid solutions for the present-day situation, thus justifying the substantial real national identity.